U fokusu - Srbija

Agencija "Fič rejtings" potvrdila kreditni rejting Srbije na nivo BB+

On je povodom objavljivanja izveštaja ove rejting agencije, rekao da je poboljšanje rejtinga naše zemlje jasan signal da je Srbija na dobrom putu ka postizanju investicionog rejtinga u narednoj reviziji, koja se očekuje početkom sledeće godine.

"Ovo su odlične vesti, još jedan korak ka zvaničnoj potvrdi ekonomskih dostignuća Srbije u prethodnoj deceniji. To će biti kruna napora u ekonomskom preporodu Srbije na kome smo radili, čime ćemo učvrstiti svoju poziciju na evropskoj investicionoj mapi", ocenio je Mali.

Osim Fič-a, kako je podsetio i agencija Standard and Poor’s je u aprilu ove godine ocenila da Srbija ima pozitivne izglede za dobijanje investicionog rejtinga.

"Ove ocene potvrđuju međunarodno priznanje napretka Srbije u oblasti ekonomske politike i finansijske stabilnosti, čime se dodatno jača ugled naše zemlje na globalnoj sceni", rekao je ministar finansija, javlja Tanjug.

Mali je istakao i da nedavni uspeh Srbije na međunarodnom tržištu kapitala dodatno potvrđuje pozitivan trend budući da je u poslednjoj emisiji "održivih" obveznica, Srbija prvi put prikupila 1,5 milijardi dolara za finansiranje projekata održivog razvoja i društveno odgovornih inicijativa, što, kako je ocenio, jasno pokazuje poverenje investitora u srpsku ekonomiju.

Kako se navodi u saopštenju Ministarstva finansija, Mali je istakao da Srbija beleži kontinuirani ekonomski rast od druge polovine 2023, koji se nastavio i u 2024. Ministar je naveo i da realni rast BDP-a iznosi 4,7 odsto u prvom kvartalu ove godine, dok preliminarne procene za drugi kvartal pokazuju rast od 4,2 odsto.

"Ovaj rast je prvenstveno vođen snažnim rastom privatne potrošnje i investicijama, pri čemu su bruto fiksne investicije ostvarile realni rast od čak osam odsto, odražavajući jačanje javnih investicija i investicija vođenih stranim direktnim ulaganjima", poručio je Mali.

On je dodao da, prema preliminarnim podacima, Fič predviđa ekonomski rast od 3,8 odsto u 2024, dok se očekuje da će uspešna realizacija infrastrukturnih projekata dodatno povećati rast u naredne dve godine.

Prema njegovim rečima, projekat "Skok u budućnost - Srbija 2027" će održati kapitalne investicije na visokom nivou, dok će povoljna kretanja na tržištu rada podsticati dalji rast privatne potrošnje.

"Ova procena dodatno potvrđuje pozitivne ekonomske izglede Srbije i njen potencijal za dalji razvoj. To je rezultat napornog rada do sada, rezultat teških reformi koje smo sproveli, fiskalne konsolidacije i dobrog upravljanja ekonomskom politikom zemlje u nikad težim globalnim uslovima", rekao je prvi potpredsednik Vlade.

On je ocenio da je Srbija našla svoje nove izvore rasta te da će se kapitalne investicije, predvođene infrastrukturnim projektima kao što je "Skok u budućnost - Srbija 2027", održati na visokom nivou, što će uz ostale kapitalne rashode, imati ključnu ulogu u modernizaciji i unapređenju infrastrukturne baze Srbije.

"To nam dovodi još investitora i dalje jačanje privrede", rekao je prvi potpredsednik Vlade i dodao da program "Skok u budućnost - Srbija 2027" predviđa izdvajanje od 17,8 milijardi evra za 323 javna investiciona projekta.

U saopštenju Ministarstva finasija se navodi da u izveštaju agencije "Fič rejtings" kao ključni faktore koji podržavaju kreditni rejting Srbije navode se visok nivo stranih direktnih investicija, smanjenje javnog duga u odnosu na BDP, disciplinovana fiskalna politika, stabilan devizni kurs i rast BDP-a po glavi stanovnika.

Dodaje se da agencija naglašava i da je Srbija pokazala otpornost i uspešno upravljala makroekonomskim rizicima izazvanim pandemijom i energetskom krizom.

Dalje, Fič predviđa smanjenje javnog duga Srbije sa 52,3 odsto BDP-a na kraju 2023. na 48,8 odsto do kraja 2026. godine. Očekuje se da će fiskalni deficit u 2025. i 2026. godini iznositi 2,5 odsto.

Zahvaljujući stabilnom vođenju monetarne politike i sprovođenju ključnih ekonomskih reformi, Srbija je uspela da očuva stabilnost deviznog kursa i vrati inflaciju u ciljani okvir od tri odsto plus minus 1,5 odsto u maju 2024, uz predviđeni dalji pad inflacije na 4,4 odsto u 2024. godini, 3,6 odsto u 2025. godini, i 3,2 procenta u 2026. godini.

Prema rečima Malog, ove potvrde znače dugoročnu stabilnost srpske ekonomije i finansijskog sistema, što otvara vrata za dalji napredak ka investicionom rejtingu.

"Srbija će nastaviti sa sprovođenjem strukturnih reformi i mera koje će osigurati održiv ekonomski rast i dalju stabilnost javnih finansija. Očekujemo da će sledeća revizija, planirana za početak sledeće godine, doneti nove pozitivne vesti za našu zemlju, dodatno potvrđujući našu posvećenost ekonomskom prosperitetu i finansijskoj stabilnosti", zaključio je prvi potpredsednik Vlade Srbije.